<br /> „Osta­ti ili oti­ći, pi­ta­nje je sad”. Ova pa­ra­fra­zi­ra­na di­le­ma dan­skog kra­lje­vi­ća sve je ak­tu­el­ni­ja u ze­mlji nje­go­vog auto­ra, gdje dva po­li­tič­ka ta­bo­ra stra­sno su­če­lja­va­ju ar­gu­men­te za i pro­tiv iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz Evrop­ske uni­je, od­no­sno ostan­ka u njoj.
Re­fe­ren­dum je sve bli­ži – na bi­ra­li­šta se iz­la­zi za oko pet ne­dje­lja, 23. ju­na. Son­di­ra­nja iz­bor­nog ti­je­la uka­zu­ju na oštru po­dje­lu i mr­tvu tr­ku. Kam­pa­nja se in­ten­zi­vi­ra, a pro­šla ne­dje­lja do­ni­je­la je i ne­ke no­ve ar­gu­men­te za ra­zlo­žni­je sa­gle­da­va­nje spo­ra.
Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond je, na­i­me, u iz­vje­šta­ju ob­ja­vlje­nom u pe­tak, pre­do­čio da bi ”breg­zit” – u po­li­tič­kom i me­dij­skom žar­go­nu odo­ma­ćen na­zi­v za bri­tan­sko na­pu­šta­nje EU - unio ozbi­ljan po­re­me­ćaj na glo­bal­na fi­nan­sij­ska tr­ži­šta, s ob­zi­rom na to da bi u tom slu­ča­ju Bri­ta­ni­ja mo­ra­la da s Bri­se­lom is­pre­go­va­ra sve de­ta­lje raz­vo­da od in­te­gri­sa­ne Evro­pe ko­joj se pri­dru­ži­la 1973.
Mo­ra­će po­tom da se po­ga­đa oko no­vih od­no­sa i pra­vi­la pri­stu­pa je­din­stve­nom EU tr­ži­štu, osim ako se ne opre­di­je­li za u tom po­gle­du ne­po­volj­ni­ja pra­vi­la Svjet­ske tr­go­vin­ske orga­ni­za­ci­je. S ob­zi­rom na EU pro­ce­du­ru – sva­ki spo­ra­zum tre­ba po­je­di­nač­no da ra­ti­fi­ku­je sva­ka čla­ni­ca – bi­će to kom­pli­ko­va­na, sku­pa i na­da­sve ri­zič­na ope­ra­ci­ja. Tre­ba, za­tim, ima­ti u vi­du i da se va­že­ći bri­tan­ski spo­ra­zum sa EU pri­mje­nju­je i u tr­go­vi­ni sa još 67 ze­ma­lja ko­je ni­su unu­tra.
Te ri­zi­ke je kon­ci­zno sa­že­la di­rek­tor­ka MMF-a, Kri­sti­na La­gard, uka­zu­ju­ći da bi se po­sle­di­ce iz­la­ska kre­ta­le od ”ozbilj­no lo­ših do ve­o­ma lo­ših”. Njoj je na ne­ki na­čin se­kun­di­rao gu­ver­ner En­gle­ske ban­ke (cen­tral­ne ban­ke Ve­li­ke Bri­ta­ni­je), upo­zo­re­njem da je­dan od is­ho­da iz­la­ska mo­že da bu­de i ”teh­nič­ka re­ce­si­ja” (ko­ja se od pra­ve raz­li­ku­je po to­me što BDP uza­stop­no opa­da sa­mo dva, umje­sto tri mje­se­ca). Kurs fun­te bi u tom slu­ča­ju bio na niz­br­di­ci, in­fla­ci­ja bi sko­či­la, ne­za­po­sle­nost po­ra­sla.
Pro­tiv­ni­ci iz­la­ska tvr­de i da bi Bri­ta­ni­ja ovim po­te­zom ”po­sta­la si­ro­ma­šni­ja, ma­nja i ge­o­po­li­tič­ki sla­bi­ja”. Za­go­vor­ni­ci, pak, po­te­žu pi­ta­nje su­ve­re­ni­te­ta, ko­je je član­stvom u EU do­ne­kle okr­nje­no, uka­zu­ju na na­va­lu rad­ni­ka iz ze­ma­lja Is­toč­ne Evro­pe, ko­ji su do­bi­li slo­bo­du kre­ta­nja i za­po­šlja­va­nja, na pri­jet­nje ko­je do­no­si ta­las iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta, ko­ji­ma je Bri­ta­ni­ja, po­sle Nje­mač­ke, naj­po­pu­lar­ni­je od­re­di­šte.
Na ge­o­po­li­tič­ke kom­pli­ka­ci­je upo­zo­ra­va i bri­tan­ski sa­ve­znik ”pre­ko ba­re”, Ame­ri­ka. Po Oba­mi, ”Bri­ta­ni­ja i Evro­pa su ja­či za­jed­no”, dok bi u su­prot­nom naj­bli­ži sa­ve­znik Ame­ri­ke ”bio mar­gi­na­li­zo­van”. Što se bi­la­te­ral­nih od­no­sa ti­če, Lon­don bi mo­rao da ”po­no­vo sta­ne u red”.
Ni­su neo­sno­va­ne ni pro­cje­ne da bi se breg­zi­tu ve­o­ma ob­ra­do­vao – Vla­di­mir Pu­tin. Na to je, u ko­lum­ni ko­ju je u pe­tak ob­ja­vio ”Gar­di­jan”, upo­zo­rio ru­ski di­si­dent (i biv­ši ša­hov­ski šam­pi­on) Ga­ri Ka­spa­rov, ri­je­či­ma da ”Pu­tin Evro­pu tre­ti­ra kao svog ne­pri­ja­te­lja, pa za­to že­li da mu pro­tiv­nik bu­de po­di­je­ljen, ma­nji i sla­bi­ji”.
Dok ugled­ni lon­don­ski ”Eko­no­mist” pod­sje­ća da oko 45 od­sto bri­tan­skog iz­vo­za za­vr­ša­va u ze­mlja­ma EU, za­go­vor­ni­ci breg­zi­ta tvr­de da je sa Evro­pom po­ve­za­no sa­mo 13,3 od­sto na­ci­o­nal­ne eko­no­mi­je. Pre­o­sta­lih 87 od­sto do­tle je op­te­re­će­no sa 125 mi­li­jar­di fun­ti (16 mi­li­jar­di eura), ko­li­ko EU re­gu­la­ti­va ko­šta bri­tan­sku pri­vre­du.
Na to do­da­ju 350 mi­li­o­na fun­ti (445 mi­li­o­na eura) ko­li­ko se sva­ke ne­dje­lje iz Lon­do­na tran­sfe­ri­še u Bri­sel, kao čla­na­ri­na za odr­ža­va­nje ta­mo­šnje bi­ro­kra­ti­je, od če­ga po­lo­vi­nu ona do­du­še vra­ća, ali za pro­jek­te ”ko­ji Bri­ta­ni­ji ni­su po­treb­ni”.
Ne po­mi­nju me­đu­tim da će do­bar dio oba­ve­za ove vr­ste osta­ti, kao uslov da, kao neč­la­ni­ca, Bri­ta­ni­ja za­dr­ži slo­bo­dan pri­stup je­din­stve­nom evrop­skom tr­ži­štu.
Ono što je u ovom ni­ti ma­lom, a po­go­to­vo ne be­za­zle­nom za­me­ša­telj­stvu po­seb­no za­ni­mlji­vo, to je da su po­di­je­lje­ni i vla­da­ju­ći kon­zer­va­tiv­ci, pa i ka­bi­net pre­mi­je­ra Ka­me­ro­na. Me­di­ji ta­ko­đe. Naj­po­zna­ti­je li­ce ”breg­zi­to­va­ca” ina­če je do­ju­če­ra­šnji gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son, ta­len­to­va­ni de­ma­gog, ko­jeg po­ne­kad zbog ma­ni­ra u jav­nim na­stu­pi­ma na­zi­va­ju “bri­tan­ski Tramp”.
Jed­no is­tra­ži­va­nje, ura­đe­no na im­pre­siv­nom uzor­ku od 30.000 Bri­ta­na­ca, po­ka­zu­je da su za iz­la­zak uglav­nom oni ko­ji su ško­lo­va­nje na­pu­sti­li pri­je 18. ro­đen­da­na, oni sta­ri­ji od 55 go­di­na i oni ko­ji ra­de na ma­nje si­gur­nim i sla­bi­je pla­će­nim po­slo­vi­ma. Na­su­prot nji­ma, za osta­nak u EU iz­ja­šnja­va­ju se po pra­vi­lu mla­đi, bo­lje obra­zo­va­ni i fi­nan­sij­ski si­gur­ni­ji.
Bri­tan­ci su, ina­če, sta­ri evro­skep­ti­ci. Kao ta­kvi uspje­li su da is­po­slu­ju spe­ci­jal­ni tret­man u mno­gim obla­sti­ma (Šen­gen i euro su naj­po­zna­ti­ji). U sva­kom slu­ča­ju, si­tu­a­ci­ja je isu­vi­še slo­že­na da bi se ri­je­ši­la jed­no­stav­nim za­o­kru­ži­va­njem re­fe­ren­dum­skog ”da” ili ”ne”: iz­la­zak iz EU, čak i da ri­je­ši ne­ke pro­ble­me, stvo­ri­će no­ve. I obr­nu­to.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik ‘’Po­li­ti­ke’’)

Pi­še: Mi­lan Mi­šić